О катедри

• пројектовање дизалица
• пројектовање грађевинских машина
• пројектовање рударских машина
• пројектовање фабрика, фабричких постројења, транспортних и складишних система
• пројектовање металних конструкција и машинске опреме за механизацију
• еко-дизајн (процена животног циклуса производа)

• класични аналитички прорачуни конструкција
• 3D CAD израда конструкторске документације и припремно моделирање за примену МКЕ
• структурна анализа конструктивних решења применом МКЕ
• симулација понашања динамичких система машина за механизацију

• Електропривреда Србије
  • производња и одржавање машина и опреме за површинску експлоатацију угља - БТО (Багер-Трака-Одлагач) система
  • одржавање опреме за транспорт у термоелектранама и енерганама
• предузећа која се баве производњом процесне опреме и машина за механизацију
• предузећа за нискоградњу и високоградњу
• системи механизације у бродоградилишту
• складишно-дистрибутивни системи
• спољна трговина опреме за механизацију и транспорт
• електроенергетска постројења

• 26/2 - Лабораторија за логистику, еко дизајн и теротехнологију машина и система за механизацију - Руководилац лабораторије: проф. др Ненад Зрнић
• 26/2 - Лабораторија за динамику и чврстоћу носећих конструкција машина за механизацију - Руководилац лабораторије: в. проф. др Влада Гашић
• 26/2 - Лабораторија за дизајн и испитивање рударских, транспортних и грађевинских машина - Руководилац лабораторије: проф. др Срђан Бошњак

• 516/1 - Рачунарска лабораторија опремљена са 24 радне станице високих перформанси

• 516/2 - Рачунарска лабораторија опремљена са 4 радне станице високих перформанси коју користе студенти при изради мастер радова

• Кабинети 137, 138, 139, 408, 510, 516

Од оснивања Техничког факултета на Великој школи у Београду (1873.) наставни програми садрже материју која припада области машина за механизацију. У то време Технички факултет обухватао је само област грађења (архитектуру и грађевинарство). Међутим, у оквиру предмета који су формирани за поједине облике градње – најпре градња путева, а потом и градња железничке мреже и мостова – изучавају се машине и уређаји који су се користили у тим градњама. Доминантни део наставног програма првог предмета из области машинства – Наука о машинама – чинили су управо уређаји и машине за грађење.

Први предмет из области механизације – Грађевинске машине – формиран је 1897. године приликом оснивања Механичко–техничког одсека Техничког факултета Велике школе. Предавао га је Јован Станковић, тадашњи инжењер Дирекције за железницу, један од тројице првих професора Машинског одсека Техничког факултета.

Године 1905. Велика школа постаје Универзитет у Београду, а инжењер Аћим Стевовић бива изабран у звање ванредног професора за предмете: Енциклопедија машинства, Грађевинске машине и Машине алатљике.

Кабинет за фабричка постројења, грађевинске машине и енциклопедију машинства основан је 1922. године. Предавања из наведених области машинства држао је професор Александар Лебедев који је, пре доласка у Краљевину Југославију (1919.) био професор Рударског института у Петрограду (Русија).

На основу Опште уредбе Универзитета, донете на основу Закона о Универзитету (1932.) Машинско–електротехничком одсеку припало је неколико катедри, поред осталих, Катедра за грађевинске машине и Катедра за уређење радионица и фабричка постројења. У наставном плану Машинско–електротехничког одсека за школску 1933/34. годину налазе се и предмети Грађевинске машине и Фабричка постројења и организација рада, које је предавао професор Александар Лебедев, као и предмет Гвоздене конструкције који је предавао професор Петар Мицић. Према последњем наставном плану пред Други светски рат, на машинској групи слушају се и предмети Гвоздене конструкције, Дизалице и Уређење радионица и фабричка постројења.

Након завршетка Другог светског рата студенти Одсека за опште машинство изучавају предмете Металне и дрвене конструкције, Дизалице и грађевинске машине и Фабричке зграде. Наведене предмете предаје доцент Валеријан Марковић, који 1946. године постаје први шеф новоoсноване Катедре за привредно машинство. Својим педагошким, пројектантским и конструкторским радом, професор Валеријан Марковић поставио је темеље развоја области машина и система механизације и дао немерљив допринос изградњи Србије у периоду њене послератне обнове и модернизације.

Школске 1959/60. Катедра за привредно машинство мења назив и постаје Катедра за механизацију. Изузетан допринос у даљем развоју области машина и система за механизацију дали су ученици и сарадници професора Валеријана Марковића. Својим преданим педагошким и истраживачким радом, професори Сава Дедијер, Драгутин Поповић, Ђорђе Зрнић, Давор Острић и Предраг Миловић, формирали су генерације машинских инжењера који су дали изузетан допринос развоју српске индустрије и привреде. Осим тога, поставили су и темеље научних истраживања у области механизације и својим менторским радом омогућили развој научно–истраживачких потенцијала на Универзитету у Београду, као и на машинским факултетима свих универзитета у Србији, чији је суштински оснивач био Машински факултет Универзитета у Београду.

Интензиван развој уређаја, машина и система за механизацију, сагласно захтевима развоја индустрије, грађевинарства и рударства, наметнуо је потребу за сталним унапређивањем наставних планова и програма школовања стручњака одговарајућих профила. Катедра за механизацију формирала је смер за Транспортне машине, на коме су се изучавали предмети: Транспортни уређаји, Транспортне машине, Металне конструкције, Фабричка постројења, Грађевинске машине и Рударске машине. Године 1989. смер мења назив и постаје смер за Машинске конструкције и механизацију. Реформом наставног процеса у духу Болоњске декларације, формиран је модул за Транспортно инжењерство, конструкције и логистику (ТКЛ), чији је носилац Катедра за механизацију. Осим предмета из области које се традиционално изучавају на Катедри за механизацију, у наставни план модула уведен је и предмет Дизајн и екологија, што представља новину у нашој земљи и у потпуном је складу са трендом образовања машинских инжењера.